Trebalo bi da cenimo prednosti koje nam psihodelici mogu doneti, a pošto magične pečurke nisu jedine vrste psihodelika koje postoje, pripremili smo vam kratak vodič kako bismo vas upoznali i sa drugim oblicima ovih „magičnih“ sastojaka i supstanci. Ko je proširena porodica magičnih pečuraka? Hajde da se informišemo i kažemo nešto više o 6 najčešćih vrsta psihodelika koje se koriste širom sveta.
KOJE VRSTE PSIHODELIKA POSTOJE? PRIRODNI I SINTETIČKI PSIHODELICI
Prirodni psihodelici su oni koji se nalaze u prirodi. Dolaze u obliku biljaka, kaktusa, pečuraka, pa čak i životinja. Naši preci su ih milenijumima koristili kao lek, za kreativnu inspiraciju i duhovne prakse. S druge strane, sintetički psihodelici su mnogo noviji oblik psihodelika, koji su razvili naučnici u laboratoriji. To znači da su obično čistiji i koncentrisaniji od prirodnih psihodelika. Danas, iako se koriste u rekreativne svrhe, većina ovih supstanci se takođe trenutno testira za potencijalnu terapeutsku upotrebu za lečenje raznih psiholoških i fizičkih stanja. Sve supstance, odnosno vrste psihodelika o kojima ćemo pričati u nastavku su kontrolisane supstance iz Popisa 1, što znači da trenutno i dalje nemaju zvanično prihvaćenu medicinsku upotrebu i da imaju „veliki potencijal za zloupotrebu“ (nešto što većina terapeutskih zagovornika i istraživača osporava), zbog čega nisu legalne. Zbog te oznake, mnoga trenutna istraživanja su privatno finansirana od strane Multidisciplinarnog udruženja za psihodelične studije, ili MAPS-a. Ali, dobra vest je da u mnogim zemljama, kao što su SAD, pritisak na legalizaciju ili dekriminalizu psihodelika i psihodeličnih supstanci uzima maha. No, pređimo na ono zbog čega ste došli.
3 NAJČEŠĆE VRSTE SINTETIČKIH PSIHODELIKA
Da bi se napravili sintetički psihodelici, potrebno je da prođu kroz hemijski proces sinteze. Ovo se dešava pomoću jedne ili više hemijskih reakcija koje će stvoriti jedinjenje od jednostavnijih materijala. Proces je veštački, u kontrolisanim uslovima i ne uključuje upotrebu psihodeličnih biljaka ili (magičnih) pečuraka. Postoje i drugi sintetički psihodelici koje su hemičari izumeli u laboratoriji. To su potpuno nove supstance i jedinjenja koja ne postoje u prirodi. Neka od njih postoje već neko vreme (kao što su MDMA i 2CB), dok su druga novija, međutim budite oprezni ukoliko želite da istražujete ove neproverene supstance. Najčešće vrste sintetičkih psihodelika su:
- LSD (ACID)
Gde bi svet bio bez Alberta Hofmana i njegove revolucionarne kreacije, dietilamida lizerginske kiseline? LSD je takođe poznat kao asid (acid), u prevodu – kiselina, i verovatno je najpoznatiji sintetički psihodelik. Razvijen je iz gljive zvane ergot, koja je toliko stara da su je verovatno čak i stari Grci koristili da izmene stanje svesti. LSD je tečan i obično se stavlja na tablete i veoma je jak, tako da vam je potrebna samo mala količina. U roku od 30 minuta nakon što ga uzmete, bićete u ludoj, šarenoj kiseloj zemlji i tamo ćete ostati oko 6 sati. Neki korisnici će vam reći da im je LSD pomogao da steknu dubok uvid u sebe, svoje živote i svet koji ih okružuje. Ljudi uzimaju LSD uglavnom u rekreativne svrhe, ali sve više vidimo da se čak i ova supstanca možda počne koristiti kontrolisano, u terapiji.
- DMT
DMT je poznat kao „poslovno putovanje“ jer vam daje kratak, ali veoma intenzivan ritam, što u suštini znači da doslovno možete da ga konzumirate na pauzi za ručak, mada to definitivno ne preporučujemo. DMT je zapravo sintetizovana Ayahuasca i obično dolazi u prahu, koji je dimljen. Brzo kreće da deluje i dok dim napusti vaša pluća, već ćete biti katapultirani na mesto izvan svemira. Obično je to duboko putovanje, ali se prilično brzo završi. Bićete potpuno uzemljeni u stvarni svet već nekoliko minuta nakon što ga uzmete. Preporučuje se da ljudi sa šizofrenijom ili sličnim mentalnim zdravstvenim problemima izbegavaju DMT i druge halucinogene, zbog potencijalnih pokretanja psihotičnih epizoda. DMT se takođe istražuje za potencijalnu upotrebu u terapeutskim okruženjima.
- MDMA
MDMA, sintetički psihodelik poznat još i kao „Moli“ (engl. Molly) čini da se osećate srećno, otvoreno, opijeno i definitivno poboljšava raspoloženje. To je glavni sastojak ekstazi pilula, ali je čistiji kada se uzima kao prah. Napravio ga je legendarni naučnik psihonaut Aleksandar Šulgin, koji je takođe razvio čitav niz drugih psihoaktivnih supstanci. MDMA je verovatno psihodelik koji najviše voli žurke, jer se odlično slaže sa stimulansom u vidu muzike. Obično se uzima u obliku praha ili pilule i nakon 30 minuta trebalo bi da se osećate plutajuće i lagano, poput snežne pahuljice. Njeni efekti traju oko 5 do 6 sati. U terapijskim uslovima, MDMA daje neverovatne rezultate – pod nadzorom specijalno obučenih psihoterapeuta, pacijenti mogu da leče posttraumatske stresne poremećaje, vrate trenucima traume bez uobičajenog terora i panike koji prati PTSP. Sintetička psihoaktivna supstanca MDMA se pojavljuje kao obećavajući – iako nekonvencionalan – tretman za PTSP.
3 NAJČEŠĆE VRSTE PRIRODNIH PSIHODELIKA
Naš prirodni svet i ovozemaljska flora su puni psihodeličnih biljaka, koje su poznate kao enteogeni. Postoji na stotine prirodnih psihodelika, koji rastu ni manje ni više nego nama pred nosom. U nastavku ćemo razgovarati o 3 najčešće vrste prirodnih psihodelika koji se koriste:
- Ayahuaska
DMT, glavni sastojak ajahuaske, je hemikalija koja se nalazi širom prirode, uključujući i naša tela. Ali, duboko u amazonskim prašumama, njihovi tradicionalni stanovnici su naučili da kombinuju dve biljke da bi napravili napitak od ajahuaske bogat DMT-om. To je biljka Banisteriopsis caapi, koja sprečava vaše telo da razgradi DMT, dok vam druga biljka, Psichotria Viridis, daje snažnu dozu istog. Morate da popijete uglavnom ružan napitak napravljen od kombinacije ove dve biljke, kako biste dobili efekte koji su slični sintetičkom DMT-u, osim što oni za razliku od njega traju mnogo duže. Amazonska plemena vekovima koriste ovo piće u duhovne i verske svrhe – to je njihov sveti napitak. Tradicionalno, šaman ili neko ko je iskusan iscelitelj će voditi čitavu ceremoniju i pripremiti napitak. Danas je putovanje u Južnu Ameriku da probate Ayahuascu postalo neka vrsta trenda. Snažno se preporučuje da se Ajahuaska uzima samo pod nadzorom iskusnog šamana, onog koji može da brine o vama, dok vas to putovanje vodi u intenzivna stanja izmenjene svesti koja će trajati po nekoliko sati. Istraživanja su pokazala da uzimanje Ajahuaske može povećati kapacitet pažnje vašeg mozga i poboljšati opšte psihičko blagostanje.
- Magične pečurke i tartufi
Postoji preko 180 različitih vrsta magičnih pečuraka i tartufa, a jedan od glavnih aktivnih sastojaka u njima je psilocibin – pshodelik kojem se možete zahvaliti za njihove magična dejstva. Čarobne pečurke možete jesti sirove, sušene, kuvane ili ih jednostavno popiti kao čaj. Potrebno im je oko 30 minuta do sat vremena da se aktiviraju, a njihova dejstva mogu trajati i do 6 sati. U smislu toksičnosti i fizičke štete, magične pečurke su jedan od najsigurnijih prirodnih psihodelika koje možete uzeti. Magične pečurke su takođe najčešći izbor za lečenje, kada je u pitanju mikrodoziranje psihodelicima. Trenutno se sprovode mnoga ispitivanja kako bi se utvrdilo da li psilocibin može da leči depresiju i druge mentalne probleme, a rezultati su bili veoma pozitivni i obećavajući.
- Kaktusi
O, da! Verovali ili ne, određene vrste kaktusa su takođe prirodni psihodelici. Glavne vrste psihoaktivnih kaktusa su Pejot i San Pedro, a sintetička droga Meskalin potiče upravo od ovih vrsta psihodelika. Da bi se konzumirali, moraju se iseći na komade, a zatim osušiti na suncu. Možete grickati njihove komadiće ili od njih napraviti varivo. Njihova dejstva i efekti su slični magičnim pečurkama i LSD-u, sa jakim osećajem izmenjenog vremena, prostora i sebe. Psihodeličnim kaktusima treba oko 45 minuta da počnu da deluju, a vi ćete lutati psihodeličnim carstvima čak i do 10 sati.
ZAVRŠNA REČ O RAZLIČITIM VRSTAMA PSIHODELIKA
Nadamo se da vam je naš mali psihodelički vodič pružio dobar uvid u najčešće vrste prirodnih i sintetičkih psihodelika. Osim što su veoma zabavni, psihodelici takođe mogu imati pozitivan uticaj na naš svakodnevni život, proširiti naše horizonte, pa čak i potencijalno poboljšati naše mentalno zdravlje, o čemu će, nadamo se, biti više rezultata i reli u budućnosti. Kada je u pitanju uzimanje bilo koje vrste psihodelika, uverite se da to prvo dobro istražite. Morate dobiti prave informacije o dozama i uvek ih treba konzumirati u društvu stručnjaka, pouzdanih prijatelja ili ljudi koji su već iskusni, u bezbednom okruženju. Ukoliko patite od nekog oblika mentalne bolesti, od vitalnog je značaja imati odgovarajuću stručnu podršku i uputstva kada koristite psihodelike kao lek. U suprotnom se ne preporučuju.