Ljudska genijalnost dovela je do sinteze brojnih psihodeličnih hemikalija. Ali, majka priroda nas je u ovom domenu definitivno preduhitrila. Psihodelični molekuli se mogu naći u mnogim oblicima života, na skoro svim kontinentima, odnosno širom sveta. Nastavite da čitate da biste saznali više o 7 prirodnih psihodelika, koji se nalaze ni manje ni više nego oko nas – u prirodi.
HALUCINOGENI KOJI SE NALAZE U PRIRODI
Psihodelici se mogu podeliti u dve glavne kategorije. Prvo, postoje oni koji se prirodno javljaju u različitim vrstama biljnog, gljivičnog i životinjskog carstva. Zatim postoje one koje je skovala ljudska ruka, bilo u laboratorijama ili podrumima. Dok molekuli iz obe kategorije nude mogućnost pokretanja uma i plovidbu u vizionarsko putovanje, mnogi korisnici preferiraju psihodelike koji se javljaju u prirodi. U potrazi za opstankom, biljke su evoluirale da proizvode neverovatan niz hemijskih jedinjenja poznatih kao sekundarni metaboliti. Ove hemikalije često služe za odvraćanje biljojeda, zaštitu od patogena ili ublažavanje efekata radijacije, između brojnih drugih srvha. Zanimljivo je da mnoge od ovih hemikalija reaguju na ljudska tela na specifične načine, u rasponu od otkazivanja organa i smrti do reakcija koje inspirišu lekove koji spasavaju život. Sledi lista biljaka, prirodnih halucinogena, koje, zapanjujuće, utiču na mozak i mentalna stanja ljudi koji ih konzumiraju.
7 PRIRODNIH PSIHODELIKA
Bez obzira na preferencije pojedinca, priroda proizvodi ozbiljan arsenal psihodeličnih supstanci, od kojih se neke svrstavaju među najmoćnije halucinogene na Zemlji. Evo sedam poptuno prirodnih psihodelika, koji vas mogu odvesti na magično putovanje.
- Magične pečurke i tartufi
Psilocibinske „magične“ pečurke i tartufi su suštinski prirodni psihodelik. Ova oznaka obuhvata mnoge različite vrste pečuraka koje rastu širom sveta, od neobičnih livada Engleske do žarkih savana u Africi. Ove halucinogene gljive se koriste hiljadama godina u drevnim plemenima i kulturama. Neki ljudi čak pretpostavljaju da su upravo one doprinele brzoj ekspanziji ljudskog mozga tokom evolucionog skoka od hominida ka ljudima. To je dalekosežna teorija, ali zanimljiva. Različite vrste magičnih pečuraka sadrže različite nivoe psilocibina – psihoaktivne supstance. Kada se konzumira, proces defosforilacije pretvara psilocibin u aktivni molekul psilocin. Psilocin zatim ulazi u krvotok i zadržava se u njemu 5-6 sati pre nego što dejstva počnu da blede. Psilocibin se smatra relativno bezbednim i netoksičnim. Magične pečurke proizvode psihodelične efekte vezivanjem za receptore serotonina u mozgu i sprečavanjem ponovnog preuzimanja serotonina. Ovo aktivira regione mozga povezane sa sanjanjem, izazivajući efekte kao što su promene u percepciji, sinestezija, promene u emocionalnom stanju i promene u percepciji vremena.
- Ayahuaska (Ajahuaska)
Ajahuaska nije samo jedan prirodni psihodelik – to je zapravo mešavina različitih molekula ekstrahovanih iz različitih biljaka, koji su svi udruženi kako bi se dobio jedan psihoaktivni napitak. Glavna komponenta Ajahuaske je DMT – moćan i misteriozni molekul koji je zabranjen u većem delu sveta, uprkos tome što se sintetiše i u ljudskom telu. DMT se dobija iz amazonske loze Aiahuasca Banisteriopsis caapi. Međutim, oralno konzumiran DMT je neaktivnan u crevima. Dodatak biljke Psichotria viridis uvodi MAO inhibitore, klasu enzima koji sprečava trenutno varenje halucinogena. Ovo omogućava DMT-u da preživi varenje i prodre kroz krvno-moždanu barijeru, što rezultira izuzetno snažnim psihodeličnim iskustvom koje traje čak oko 12 sati. Korisnici prijavljuju izmenjena stanja svesti u kojima se transportuju u različite dimenzionalne prostore i komuniciraju sa osećajnim entitetima. DMT se takođe može konzumirati van iskustva Ajahuaske. Dimljeni DMT je biodostupan i katapultira korisnika u vrtložno iskustvo koje traje samo 10-20 minuta. Iako kraće, ovo iskustvo je navodno mnogo intenzivnije, čak i od Ajahuaske.
- Meskalinski kaktusi
Čak nekoliko vrsta kaktusa sadrži psihodelični alkaloid meskalin, uključujući San Pedro i pejotl kaktuse, kao i takozvanu “peruansku baklju”. Ovaj molekul je na zapadu popularizovao Aldous Haksli putem svoje knjige “Vrata percepcije”, ali su ga Indijanci u Meksiku koristili više od 5.700 godina. Meskalin proizvodi psihoaktivna dejstva vezivanjem za serotoninske receptore u mozgu. Takođe ima afinitet za dopaminske receptore, gde deluje na blokiranje ponovnog preuzimanja serotoninskog neurotransmitera. Meskalinski kaktusi se obično uzimaju oralno. Kaktusi se mogu osušiti, pretvoriti u prah i staviti u kapsule. Prašak se takođe može mešati u sokove ili čajeve. Dejstva meskalina obično počinju oko 45-90 minuta nakon konzumacije – dostižući maksimalni intenzitet za oko 3 sata – i smanjuju se za oko 8 sati. Korisnici prijavljuju vizuelne halucinacije svetlih boja i različitih šara, kao i povećanje jasnoće vida. Efekti ovog prirodnog psihodelika takođe uključuju euforiju, smrt ega i duhovno buđenje.
- Salvia divinorum
Salvia divinorum, inače poznata kao “žalfija božanstva”, član je porodice Lamiaceae, endemske za državu Oaksaka u Meksiku. Može se naći kako raste u oblačnim šumama i tropskim zimzelenim šumama. Ova biljka je označena kao jedan od najmoćnijih prirodnih psihodelika na Zemlji. Listovi ove vrste sadrže jedinjenja slična opioidima, posebno salvinorin A, koja proizvode halucinatorne efekte. Salviu su dugo koristili šamani Mazateka (starosedeoci Meksika) u okviru ceremonija isceljenja, gde se njeni listovi konzumiraju oralno, bilo žvakanjem ili u obliku čaja. Oralno konzumiranje rezultira vizionarskim iskustvom koje traje oko 1 sat. Savremeni korisnici ovog prirodnog psihodelika imaju tendenciju da puše ovu biljku – način konzumiranja koji rezultira mnogo kraćim putovanjima od oko 10 minuta. Međutim, navodi se da je dimljena salvija mnogo moćnija, dovodeći korisnike u zbunjujuće vantelesno stanje.
- LSA
LSA, ili amid D-lizerginske kiseline, je prirodni psihodelik koji ima sličnu molekularnu strukturu kao poznati LSD. LSA se nalazi u semenu biljnih vrsta Argireia nervosa (Havajska dečja drvena ruža), Ipomoea tricolor (Jutarnja slava) i drugih. Kao i kod većine prirodnih psihodelika, seme koje sadrži LSA takođe ima dugu istoriju tradicionalne upotrebe, posebno u meksičkim plemenima. LSA semenke se obično jedu cele ili se konzumiraju ekstrakcijom pomoću hladne vode. Bez obzira na način primene, ova semena obično izazivaju osećaj mučnine. LSA generiše efekte slične LSD-u, samo mnogo manje intenzivne. Euforija, sedacija i geometrijske vizije traju 6-10 sati, u zavisnosti od vrste semena ovih prirodnih psihodelika koje se konzumira.
- Plavi Ljiljan
Plavi ljiljan, poznat pod naučnim imenom Nimphaea caerulea, je biljka koja potiče iz regiona koji okružuju reku Nil, u severnoj Africi. Ovo je takođe mesto gde se drevna egipatska civilizacija uzdigla do velikih visina, i zaista, stari Egipćani su bili izuzetno upoznati sa psihoaktivnim efektima ovog lokvanja. Ova vrsta prirodnih psihodelika se pojavljuje u brojnim umetničkim delima iskopanim u tom regionu. Plavi ljiljan se obično konzumira kao čaj ili vino. Ubrzo nakon konzumiranja, korisnici doživljavaju osećaj euforije, sedacije i povećanja libida.
- Yopo pasulj
Anadenanthera peregrina, poznata i kao yopo ili jopo pasulj je seme drveta jopo, višegodišnje vrste koja potiče sa Kariba i iz Južne Amerike. Ovo seme su hiljadama godina koristile južnoameričke kulture da izazovu snažne halucinacije koje se ne razlikuju mnogo od onih prilikom konzumiranja Ajahuaske. Dokazi sugerišu da se ovaj pasulj obrađivao i konzumirao udisanjem. Jopo pasulj sadrži moćnu mešavinu psihodeličnih jedinjenja uključujući bufotenin, DMT i 5-MeO-DMT. Dejstva insufliranog jopo praha mogu se osetiti za oko 10 minuta, dostižući vrhunac nakon 30 minuta i traju ukupno 2-3 sata od početka do kraja, uključujući i naknadne efekte. Poznato je da oralno konzumiran jopo pasulj izaziva ekstremnu mučninu i povraćanje, iako je povraćanje uobičajeno i kada se jopo udiše. Bez obzira na to, ovaj prirodni psihodelik izaziva vizionarsko iskustvo slično, ali i donekle drugačije od drugih psihodelika.
Kao što vidite, majka priroda nudi mnogo različitih psihodelika. Prethodno navedenih sedam biljaka su najčešće i najplodnije, ali ih u prirodi ima mnogo, mnogo više. Slučajnost?