Možete li da navedete četiri ključna sastojka magičnih pečuraka? Ne osuđujemo ukoliko je vaš odgovor “ne” – istraživanja o magičnim pečurkama su frustrirajuće ograničena, a o njima i njihovim svojstvima se ne priča mnogo.
U današnjem društvu – to je tabu tema.
Ironično, s obzirom na to da su se hiljadama godina unazad, magične pečurke i njihovi čarobni sastojci i dejstva koristili u mnogim kulturama, manje bogatim informacijama. Ipak, ukoliko želite da iskusite čarobna dejstva magičnih pečuraka, neophodno je steći osnovno razumevanje fascinantnih jedinjenja koja se nalaze u njima, zahvaljujući kojima su i dobile svoj magični epitet. Možda ste samo znatiželjni i želite da saznate više o tome šta to magične pečurke čini “magičnima”. U nastavku, pronaćićete sve što želite da znate o 4 njihova glavna “čarobna” sastojka.
4 glavna sastojka magičnih pečuraka
Većina psihonauta amatera prilično je upoznato sa psilocibinom – glavnim psihoaktivnim sastojkom koji se nalazi u magičnim pečurkama. U njegovim velikim dozama uživaju odvažni rekreativni kosmos-surferi, a u njegovim mikrodozama najinovativniji preduzetnici iz Silikonske doline.
Ali, šta on to tačno radi? Šta je to u magičnim pečurkama što izaziva njihova čarobna dejstva i efekte?
Pa, da bismo stekli temeljno razumevanje, podjednako je važno prepoznati i druga hemijska jedinjenja unutar ovih pečuraka koja utiču na legendarne efekte psilocibina. U stvari, postoje četiri glavna sastojka magične pečurke: psilocibin (4-fosforiloksi-N,N-dimetiltriptamin), psilocin (4-hidroksi-N,N-dimetiltriptamin), baeocistin (4-fosforiloksi-N-metiltriptamin), i norbaeocistin (4-fosforiloksitriptamin).
Iako oni koji nisu ljubitelji ili poznavaoci hemije mogu sa anksioznošću gledati na ove nazive, ono što je najvažnije razumeti jeste da je interakcija između ovih različitih hemikalija na kraju odgovorna za svestrane i “čarobne” rezultate magičnih pečuraka.
Hajde da detaljnije objasnimo svaki od ovih sastojaka i to kako oni utiču na iskustvo i dejstvo magičnih pečuraka.
Psilocibin
Nije iznenađenje da je psilocibin najpoznatiji sastojak, odnosno hemijsko jedinjenje koje se nalazi u magičnim pečurkama. Prisutno u preko 200 različitih vrsta magičnih pečuraka, od kojih više od 100 pripada rodu Psilocibe, ovo jedinjenje je nesumnjivo odgovoran za to da će određena pečurka izazvati psihoaktivne efekte.
Iako je psilocibin ono što unosite u sebe da biste doživeli određena dejstva, on zapravo nije jedini odgovoran za stvaranje psihoaktivnih efekata – ta odgovornost pripada psilocinu. Psilocibin je supstanca koja se, kada se proguta, odmah metaboliše i rastvara u aktivno jedinjenje.
U ovom slučaju, to jedinjenje je psilocin. Odavde, psilocin stupa u interakciju sa serotoninskim receptorima u mozgu, izazivajući neke od efekata koje magične pečurke imaju. Čuveni švajcarski hemičar Albert Hofman (tvorac čuvenog LSD-a) je takođe odgovoran za sintezu psilocibina (i psilocina u tom slučaju) iz pečurke Psilocybe mexicana, 1958. godine.
Nažalost, od tada, sve je manje ubedljivih istraživanja o ovom jedinjenju. Tek nedavno su mejnstrim mediji izveštavali o potencijalnim zdravstvenim prednostima psilocibina, među kojima je pružanje mira pacijentima na kraju života i ublažavanje simptoma depresije kod alkoholičara. Uprkos ovim potencijalnim primenama, status psilocibina Kategorije I čini ga nedozvoljenom supstancom. Kao takva, vrlo malo istraživanja iste dobija pravnu ili finansijsku podršku.
Psilocin
Možda ne toliko hvaljen, ali podjednako važan kao psilocibin kada su u pitanju dejstva magične pečurke je psilocin. Ovo jedinjenje se u stvari pojavljuje u svežim i sušenim pečurkama, iako u mnogo manjim koncentracijama.
Psilocin se najčešće formira kroz proces defosforilacije, koji uključuje uklanjanje fosfatne grupe. Za konzumere magičnih pečuraka, ovo u osnovi znači da psilocin postaje aktivan kada telo metaboliše psilocibin. U tom trenutku, psilocin počinje da radi kao pokretač (ili delimični pokretač) serotoninskih receptora 5-HT2A, 5-HT2C i 5-HT1A.
Ovo dovodi do onoga što pojedinci doživljavaju kao “psihodelično putovanje”. Iako postoje brojne sličnosti između efekata koje različiti ljudi doživljavaju tokom putovanja nakon konzumiranja magičnih pečuraka – kao što su euforija, ubrzan rad srca i sinestezija – psilocin deluje na način koji na kraju utiče na svakog pojedinca drugačije. Sve od nivoa tolerancije, do načina konzumiranja i okruženja, u velikoj meri utiče na iskustvo, jer postoje i fizičke i mentalne varijable koje se lako mogu promeniti.
Baeocistin
Ukoliko ste upoznati sa baeocistinom, čestitamo! Na dobrom ste putu da se pridružite vrhu psihonautskih mudraca. Sintetizovan iz gljive Psilocybe baeocistis 1968. godine, baeocistin je strukturološki analog psilocibina, što znači da su prilično slični po svojoj hemijskoj strukturi, a razlikuju se samo po jednoj metil grupi.
Kao rezultat toga, kaže se da baeocistin izaziva psihoaktivno iskustvo slično psilocinu. Međutim, ovo je samo anegdotski potvrđeno u knjizi Jochena Garca, u kojoj on citira kako doza od 10 mg baeocistina proizvodi efekat sličan onom kod slične količine psilocina.
Postoji nedostatak istraživanja o baeocistinu i vrlo malo toga se zna o tome kakvo dejstvo baeocistin ima na receptore u mozgu, kao i da li (i kako) doprinosi ukupnom psihodeličnom iskustvu. od strane Leunga i Paula, postoji. Iako je struktura njega i psilocibina veoma slična, razlika bi zapravo mogla imati veliki uticaj na to kako se baeocistin metaboliše, što utiče na njegove celoukupne efekte na telo i um osobe koja konzumira magičnu pečurku.
Norbeocistin
Kao i baeocistin, norbaeocistin je veoma malo proučavan analog psilocibina, koji se nalazi u malim količinama u širokom spektru, odnosno raznim vrstama magičnih pečuraka. Ovaj triptamin-alkaloid je derivat baeocistina, koji je, naravno, derivat psilocibina.
Veoma je teško odrediti tačan mehanizam koji norbaeocistin ima nakon što se magične pečurke konzumiraju. Tokom kasnih 60-ih i ranih 70-ih godina, ograničenja naučnih studija glavnih komponenti psihoaktivnih supstanci i njihovih analoga su u potpunosti zaustavila dalje proučavanje magičnih pečuraka i njihovih “čarobnih” sastojaka. Uprkos činjenici da skoro nikakvo istraživanje nije sprovedeno o norbaeocistinu, on je i dalje kategorisan kao ilegalna supstanca, što čini njegovo proučavanje teškim.
Zašto nemamo više informacija o sastojcima magičnih pečuraka?
U najmanju ruku, možemo tvrditi da su sva četiri “čarobna” sastojka magičnih pečuraka neophodna i zadužena za stvaranje njihovih psihodeličnih i halucinogenih dejstava – to čarobno, psihodelično “putovanje”.
Dok neki pojedinci možda ne razumeju zašto je toliko važno da se sazna više o molekulima i supstancama prisutnim u magičnim pečurakama, osim psilocibina i psilocina, mnogi naučnici i medicinski pacijenti željno čekaju dalja istraživanja.
Naučnici su prirodno željni da saznaju kako interakcija derivata psilocibina utiče na određene vrste pečuraka i njihove efekte i dejstva, potencijalno i kao lekova koji bi se mogli koristiti u medicinske svrhe. Tek kada budemo imali više informacija o tome kako svaki od ovih sastojaka magične pečurke funkcioniše, moćićemo početi zaista da razmatramo njihovu primenu u svetu medicine.
Osim toga, rekreativnim korisnicima to bi olakšalo proces donošenja odluka i pravilne konzumacije, ukoliko znaju koje se tačno koncentracije koje supstance nalaze u magičnoj pečurki koju žele da konzumiraju, kao i olakšati objektivno merenje i evidentiranje efekata koji oni imaju. Zaista je samo pitanje vremena kada ćemo imati više informacija o sve četiri komponente, odnosno 4 glavna “čarobna” sastojka magičnih pečuraka.