Predrasude i upozorenja o „štetnosti“ kako magičnih pečuraka, tako i drugih psihodelika, toliko su rasprostranjena da samo čitanje naslova ovog članka verovatno kod većine ljudi izaziva nelagodu i ima negativnu konotaciju, te će verovatno automatski pretpostaviti da su „dugoročni efekti“ o kojim ćemo pričati loši. Ali, šta nam najsavremenija istraživanja zapravo govore o dejstvima i efektima psilocibina -aktivnog sastojka magičnih pečuraka? Da li su ta dobronamerna upozorenja koja smo dobijali odrastajući zaista bila zasnovana na realnim činjenicama? Ili je, možda, moguće da su dugoročni efekti magičnih pečuraka zapravo pozitivni? U ovom članku, želimo da rasvetlimo ovu temu i predstavimo realniju sliku o potencijalnim rizicima i prednostima konzumiranja magičnih pečuraka, te pokažemo da su strahovi koji su većini ljudi usađeni o njihovim dugoročnim efektima verovatno neosnovani i neopravdani.
ISTORIJA JE NAJBOLJI UČITELJ: MAGIČNE PEČURKE KROZ VREME
Različite vrste magičnih pečuraka rastu na svim kontinentima na Zemlji (osim, očigledno, na Antarktiku), a postoje dokazi da su ih ljudi koristili hiljadama godina unazad, na međusobno udaljenim mestima kao što su Mezoamerika, Australija i drevna Grčka. Upotreba magičnih pečuraka u drevnom svetu sama po sebi ne isključuje mogućnost negativnih dugoročnih efekata – verovatno ih je teško otkriti kada je prosečan životni vek oko 50 godina. Ali, u najmanju ruku, dosledno korišćenje magičnih pečuraka hiljadama godina unazad, od strane različitih kultura širom sveta, sugeriše da bi neko verovatno primetio da sa time nešto nije u redu. To je početna tačka. I, nije sve samo u drevnoj istoriji – šamani i iscelitelji u mezoameričkom regionu i dan danas koriste psihodelike u ritualnim ceremonijama i ne izgledaju ni najmanje zabrinuti zbog toga. Ali, kao moderni, civilizovani ljudi, volimo da se vodimo naučnim pristupom. Dakle, ako sve ovo ostavimo po strani, šta o dugoročnim efektima magičnih pečuraka imaju kažu savremene studije?
RAZLIKA IZMEĐU KRATKOROČNIH I DUGOROČNIH DEJSTAVA I EFEKATA MAGIČNIH PEČURAKA
Pod kratkoročnim dejstvima ili efektima magičnih pečuraka podrazumeva se “čarobno putovanje”, odnosno samo iskustvo na koje nas one vode ili dan konzumacije istih. Imamo prilično dobru ideju o kratkoročnim efektima magičnih pečuraka koji su očigledni i jednostavni za opisati, poput euforije, živih, jarkih boja, senzornih nadražaja/distorzija i niza drugih efekata izmenjene percepcije i svesti, kao i o potencijalnim kratkoročnim neželjenim dejstvima (koja su retka i obično povezana sa anksioznošću ili panikom i uspešno izbegavaju adekvatnim okruženjem, mentalnim stanjem i doziranjem ili umanjuju adekvatnom interpersonalnom podrškom). Manje očigledni pozitivni kratkoročni efekti mogu uključivati podsticaj kreativnosti i empatije ili čak povećanu neuroplastičnost kroz neuritogenezu. Dugoročna dejstva i efekte magičnih pečuraka je teže definisati. Na primer, nedavna studija iz 2020. godine pokazala je navodni „dugoročni“ pozitivan efekat psilocibina na raspoloženje ispitanika mesec dana kasnije. Međutim, iako je to veoma intrigantno, verovatno smo manje zabrinuti za ono što se dešava samo mesec dana kasnije. Ono što nas zaista zanima i što želimo da znamo je da li će nam magične pečurke potencijalno učiniti nešto što se može manifestovati i primetiti tek mnogo kasnije u životu, kao što to biva sa, na primer, oštećenjem kože usled prekomernog izlaganja suncu ili srčanih bolesti usled nedostatka vežbanja. Ključni problem leži u tome da su magične pečurke došle do zapadnog sveta tek 1957. godine, sa prvom dokumentovanom rekreativnom upotrebom magičnih pečuraka u Vankuveru 1965. Takođe, činjenica da su magične pečurke u većini sveta postale ilegalne nakon sedamdesetih, to je u velikoj meri ograničilo dugoročna istraživanja, koja tek sada, polako ali sigurno, ponovo dobijaju na značaju.
IZNENAĐUJUĆI REZULTATI DUGOROČNIH STUDIJA O EFEKTIMA MAGIČNIH PEČURAKA
Svako ko traži studije koje govore o negativnim dugoročnim efektima upotrebe magičnih pečuraka brzo naiđu na isti problem – nema ih. U svojoj knjizi „Supstance bez vrućeg vazduha: osmišljavanje legalnih i ilegalnih droga“ (2020), autor Dejvid Nat ocenio je psilocibin kao najmanje štetnu supstancu, deset puta manje štetnu od “najgore” sa njegove liste – alkohola. Sva istraživanja na ovu temu pokazuju da su magične pečurke najsigurnije i najmanje izazivaju zavisnost, u poređenju sa gotovo svakom drugom „drogom“ poznatom čovečanstvu. Autori Teri S. Krebs i Pal-Ørjan Johansen svoj rad pod nazivom „Psihodelici i mentalno zdravlje: Studija o populaciji”, otvaraju sledećim tvrdnjama: „Nema dokaza da klasični serotonergički psihodelici – LSD, psilocibin, meskalin, uzrokuju oštećenje mozga i smatra se da ne izazivaju zavisnost. Druge kliničke studije takođe ne sugerišu da psihodelici izazivaju dugoročne probleme u pogledu mentalnog zdravlja. Da, postoje slučajevi negativnih efekata na koje se može naići tu i tamo, ali je veoma teško pronaći široko rasprostranjene dugoročne negativne posledice koje daju osnovu za dalje ispitivanje ili dokaze. Najčešći primeri istih koji se pominju su takozvani „flešbekovi“ ili „halucinogeno-perzistentni poremećaj percepcije“ (HPPD). Krebs i Johansen raspravljali su i o ovom pitanju: „U ovoj studiji, ni doživotna upotreba psihodelika, ni jednogodišnja upotreba LSD-a nije bila povezana sa simptomima vizuelnih fenomena („videti nešto što drugi nisu mogli“), napadima panike, psihozom ili celokupnim ozbiljnim psihološkim stresom. Dakle, naša otkrića ne podržavaju ni ideju o „flešbekovima“ opisanim u ekstremnim slučajevima kao ponavljajuće psihotične epizode, halucinacije ili napadi panike, niti noviji “HPPD”, opisan kao uporni vizuelni poremećaj sa pratećom anksioznošću i uznemirenošću… Sve u svemu, validnost HPPD kao dijagnoze ostaje oskudna.” Dokazi o potencijalnim dugotrajnim negativnim posledicima magičnih pečuraka možda mogu u budućnosti biti otkriveni, ali u ovom trenutku je skoro nemoguće pronaći ni jedan. Međutim, postoje veoma zanimljivi pozitivni rezultati.
POZITIVNA DUGOROČNA DEJSTVA MAGIČNIH PEČURAKA
Jedna dugoročna studija sprovedena na ovu temu sugeriše da psilocibin može da utiče na crtu ličnosti -otvorenost, kao jede od „pet širokih domena ličnosti“, i da je efekat povećane otvorenosti bio stabilan punih godinu dana nakon korišćenja magičnih pečuraka. Postoji manje čvrst, ali ipak zanimljiv rad koji sugeriše da terapija uz pomoć psilocibina može imati pozitivan efekat na mentalno zdravlje pacijenata sa rakom i do četiri godine kasnije. Tu je i rad iz 2013. godine gde kod 21.967 ispitanika (ukupno 13,4%) koje je prijavilo celoživotnu upotrebu psihodelika nije bilo značajne povezanosti između doživotne upotrebe bilo kojeg psihodelika, doživotne upotrebe određenih psihodelika (LSD, psilocibin, meskalin, pejot) ili upotrebe LSD-a tokom prethodne godine i povećane stope bilo kojeg negativnog ishoda u pogleu mentalnog zdravlja. Umesto toga, u nekoliko slučajeva upotreba psihodelika je čak bila povezana sa nižom stopom problema sa mentalnim zdravljem. Postoje čak i studije koje pokazuju određenu stopu uspeha upotrebe psilocibina za prestanak pušenja, a ovi rezultati traju više od dve godine. Za razliku od negativnih, pozitivne rezultate kada su u pitanju dugoročni efekti psihodelika je veoma lako pronaći (više o njima možete pročitati ovde), a kako vreme prolazi, verovatno će ih biti sve više. Zaključak možete doneti i sami.
KOJI SU DUGOROČNI EFEKTI MAGIČNIH PEČURAKA?
Na osnovu informacija kojima raspolažemo, teško je dati konkretan i precizan konačan odgovor o dugoročnim efektima magičnih pečuraka. Iako postoje brojne studije na ovu temu sa pozitivnim rezultatima, duga istorija upotrebe magičnih pečuraka širom sveta i nijedno istraživanje koje bi pokazalo dokaze o dugoročnoj šteti i negativnim posledicama, i dalje nisu sprovedene velike, dugoročne, visokokvalitetne studije koje su neophodne da se jednom za svagda otklone apsolutno sve sumnje. Na primer, veb-sajtu kanadske vlade, kao zemlje koja trenutno prednjači sa istraživanjima psihodelika, navodi se da: „Trenutno, nijedna studija nije procenila dugoročne efekte kontinuirane i ponavljane upotrebe magičnih pečuraka“. I,to nije sasvim nepravedno. Veliki deo prethodno opisanih istraživanja o dugoročnim efektima psihodelika koristi se najboljim dostupnim podacima, ali ti podaci su ponekad stari ili zasnovani na anketama i anegdotama ispitanika. Čvrsta su koliko je moguće u skladu sa ograničenjima, ali ne konačna koliko se nadamo. Očekujemo da će, kako se svet ponovo sve više otvara mogućnostima i potencijalima magičnih pečuraka (kao na primer, Oregon, koji se 2020. glasanjem uspešno izborio za legalizaciju psilocibina) dublje istraživati ovu temu postati lakše, te ćemo u budućnosti možda početi da dobijamo poptunu i konačnu sliku o njihovim dugoročnim efektima. U međuvremenu, možemo reći da najbolji dokazi koji su danas dostupni sugerišu niz mogućnosti, poput upotrebe psilocibina u medicini i psihoterapiji za lečenje niza mentalnih i bihejvioralnih poteškoća. U najgorem slučaju, možda neće biti nikakvih uočljivih dugoročnih efekata magičnih pečuraka. A, u najboljem slučaju, može biti i pozitivnih. Možda i dalje ne znamo sve o dugoročnim efektima upotrebe psihodeličnih pečuraka, ali oni su definitivno obećavajući, a postoji i jedna činjenica koja je potpuno jasna i podržana gotovo svim istraživanjima sprovedenim na ovu temu: Magične pečurke su i dalje najbezbednije i najmanje štetne od svih rekreativnih droga i supstanci.