Do sada vam je verovatno već dobro poznato da psilocibin – jedinjenje koje se nalazi u magičnim pečurkama, uzrokuje da korisnik doživi senzorno preopterećenje intenzvivnih boja, šara i drugih vizualizacija i halucinacija. Nedavna istraživanja su otkrila da se ovaj efekat dešava zato što mozak usled dejstva psilocibina postaje “hiperpovezan” i omogućava povećanu komunikaciju između različitih regiona u mozgu, koji inače nemaju dodira jedni sa drugima. Rezultati ovih studija pokazuju da magične pečurke zapravo povezuju oblasti mozga koje obično nisu povezane, što bi moglo da igra ključnu ulogu u otkrivanju odgovora na pitanja o tome kako doživljavamo sebe u svetu oko nas, povećavajući potencijal psilocibina kao obećavajućeg rešenja za lečenje širokog spektra psiholoških poremećaja i neuroloških stanja.
ISTRAŽIVANJE UTICAJA PSILOCIBINA NA LJUDSKI MOZAK
U poslednje vreme, nadaleko su se proširile glasine o fascinantnoj mogućnosti da se psilocibin koristi kao potencijalni tretman za psihološke probleme poput depresije i anksioznosti. Istraživanja u prošlosti su pokazala da ljudi imaju tendenciju da se osećaju uzbuđenije, zadovoljnije, ispunjenije i srećnije nakon što su makar samo jednom konzumirali magične pečurke, odnosno psilocibin. Nakon pozitivnih i obećavajućih rezultata prvobitnih studija sa psilocibinom, istraživači su odlučili da moraju da zakopaju dublje, kako bi otkrili kako tačno magične pečurke utiču na ljudski mozak, kako bi stekli bolju sliku o njegovim fascinantnim dejstvima. Stoga, istraživači i naučnici počeli su da rade na tome da saznaju više o tome kako se psilocibin integriše u mozgu, koristeći funkcionalnu magnetnu rezonancu (fMRI) na 15 zdravih dobrovoljaca kako bi videli šta se dešava u njihovim mozgovima nakon upotrebe placeba i psilocibina. Ova veoma vredna studija objavljena 28. oktobra 2014. godine u izdanju “Journal of the Royal Society Interface”, rezultovala je rezultatima koji su zatim koriščeni da se uporedi moždana aktivnost učesnika kada su koristili psilocibin i kada nisu, te dovelo do otkrića da je učesnicima psilocibin omogućio da se u njihovom mozgu kreira nova “mapa” neuroloških konekcija, odnosno povezanost između različitih regiona mozga.
REZULTATI STUDIJE: FASCINANTNO HIPER-POVEZIVANJE MOZGA USLED DEJSTVA PSILOCIBINA
Rezultati ove studije su pokazali dramatičnu transformaciju u organizaciji mozga volonterskih ispitanika. Nakon upotrebe psilocibina, regioni mozga koji se generalno smatraju nepovezanima sinhronizovali bi se sa preciznom tačnošću, što je pokazatelj toga da se, usled dejstva psilocibina, u mozgu uspostavljaju neuronske konekcije velikog dometa, koje mozak inače samostalno ne bi napravio. Nakon što bi dejstvo psilocibina prestalo, moždana aktivnost bi se vratila u normalu. Ovo privremeno stvaranje novih moždanih konekcija omogućava delovima mozga koji inače nikada ne bi komunicirali da šalju signale jedni drugima. Ovo, zauzvrat, oblikuje psihodelično iskustvo, objašnjavajući zašto magične pečurke omogućavaju ljudima da vide događaje iz sasvim drugačije, nove i “odvojene” perspektive i promene percepciju kako o sebi, tako i svetu oko sebe. “Čini se da aktivni sastojak psihodelika, psilocibin, potpuno remeti normalne komunikacione mreže u mozgu, povezujući regije mozga koji inače međusobno ne razgovaraju”, rekao je ko-autor studije Pol Ekspert, fizičar sa Kraljevskog koledža u Londonu. Kao što je prethodno pomenuto, ovo bi moglo imati ogromne implikacije za lečenje čitavog spektra psihičkih poremećaja.
HIPERKONEKTIVNOST MOZGA: OBEĆAVAJUĆI TERAPEUTSKI POTENCIJAL PSILOCIBINA
Iako je opšte poznato da se psilocibin vezuje za receptore serotonina u mozgu – hemikaliju koja snažno utiče na naše raspoloženje, san i apetit, još uvek je prilično nejasno kako psilocibin utiče na komunikacijske obrasce u mozgu. Istraživač psihofarmakologije sa Kraljevskog koledža u Londonu Mitul Mehta rekao je da: „Kroz studije poput ove zaista možemo početi da se bavimo pitanjima o tome kako postižemo koherentna iskustva i poimanja sebe i sveta oko nas, te da razumemo šta tačno u ljudskom mozgu dovodi do toga da se ovi sistemi poremete i dovedu do psihičkih poremećaja“. Iako su samo ispitanici koji su prijavili prethodna pozitivna iskustva sa magičnim pečurkama učestvovali u ovoj studiji kako bi se smanjio rizik od anskioznosti ili panike unutar zatvorene fMRI mašine, ona je dovela do obećavajućih rezultata i produbila istraživanje potencijala psilocibina, koji neki psihijatri već počinju da koriste kao sredstvo za lečenje mentalnih stanja poput depresije u kontrolisanim terapeutskim okruženjima. Istraživači veruju da u razumevanju načina na koji psilocibin privremeno povezuje neuronske mreže u mozgu i utiče na promenu raspoloženja, igra ključnu ulogu u tome da bi se time potencijalno moglo manipulisati kako bi se kreirao funkcionalni tretman za depresiju i druge zdravstvene i psihičke poremećaje.