Uveliko je utvrđeno da su psilocibinske, odnosno magične pečurke veoma korisne za lečenje mentalnih poteškoća kao što su anksioznost i depresija, kao i da doprinose opštem kognitivnom blagostanju. Ali, da li se ovi efekti psihodelika odnose i na sport, odnosno, da li mogu da utiču na naše fizičke sposobnosti i atletske performanse? Čini se da bi se sa time složili mnogi sportisti. Saznajte više u nastavku.
BENEFITI PSIHODELIKA
Psihodelici su nekada bili potpuno demonizovani i zabranjeni. Iako sporim tempom, stvari se ipak menjaju. Iako su još uvek ilegalni, psihodelike sve više prihvataju kako naučne zajednice, tako i društvo, kao supstance koje mogu imati ogroman potencijal da promene naše živote, izleče nas i unaprede naše sposobnosti. Klasični psihodelici kao što su magične pečurke mogu biti u stanju da ublaže anksioznost, utiču na dugotrajne pozitivne promene ličnosti i pomognu kod simptoma depresije. Oni se čak koriste u veoma malim količinama, koje se nazivaju mikrodozama, od strane biznismena i inženjera kako bi povećali svoju produktivnost i sposobnosti rešavanja problema. Kognitivne prednosti psihodelika su u ovom trenutku sasvim jasne. Stoga, imalo bi smisla da ove supstance takođe mogu biti veoma korisne za sportiste koji žele da steknu mentalnu prednost. Doduše, i dalje ne postoje zvanična naučna istraživanja koja bi razjasnila ovu hipotezu. Međutim, postoji dosta anegdotskih izveštaja vrhunskih sportista i profesionalaca koji tvrde da su psihodelici doprineli poboljšanju njihovih sportskih performansi.
POVEZANOST IZMEĐU PSIHEDELIKA I EKSTREMNIH SPORTOVA
Iako spuštanje niz snežne ski staze, voženje bicikla kroz šumske staze i surfovanje velikim talasima mogu izgledati kao neka od najizazovnijih okruženja za konzumiranje psihodelika, pisac i praktičar ekstremnih sportova, Džejms Orok, navodi da je zapravo veoma uobičajeno da sportisti koji se bave ekstremnim sportovima konzumiraju psihodelike. Orok objašnjava da sportiste koji se bave ekstremnim sportovima privlače psihodelici zbog efekata koji poboljšavaju njihove sportske performanse. Neki od benefita psihodelika koje oni navode su bolja ravnoteža, veća izdržljivost i otpornost na visinu. Takođe, prijavljena je povećana povezanost sa prirodnim okruženjem u kojem se nalaze dok praktikuju svoj omiljeni sport, što takvo iskustvo čini daleko duhovnijim, prijatnijim i nezaboravnim. Džejms Orok je možda najpouzdaniji izvor kada su u pitanju ekstremni sportovi i psihodelici. On je autor knjiga “Triptaminske palate: 5-MeO-DMT” i “Sonorska pustinjska žaba: Od gorućeg čoveka do Akaškog polja”, a takođe je bio prvi koji se paraglajderom spustio sa najvišeg aktivnog vulkana na svetu. On navodi da LSD ima sposobnost da značajno poboljša vreme reakcije, poveća koncentraciju i učini osobu otpornijom na bol i slabost.
KAKO SU PSIHODELICI PROMENILI SVET BEJZBOLA
Možda je jedno od najpoznatijih svedočenja o psihodelicima i tome kako oni potencijalno unapređuju fizičke sposobnosti i sportske performanse je ono američkog profesionalnog bejzbol igrača Doka Elisa. Elis je bio legenda bejzbola koji je igrao za čuvene timove kao što su „Pittsburgh Pirates“ i „New York Mets“. Osim što je postigao ukupno 1.136 pogodaka tokom svoje karijere, verovatno najveći uspeh koji je Elis ostvario tokom svoje čitave karijere bio je kada je igrao ni manje ni više nego pod uticajem LSD-a. Elis je tada, davne 1970., zadao dao legendaran udarac dok je igrao protiv „San Pedro Padres“ tima. Tvrdi da je mogao da se seti samo delova igre, ali da se osećao euforično i fokusirano sve vreme. Objasnio je da mu se činilo kao da je lopta menjala veličinu tokom utakmice, i čak priznaje da je mislio da je u jednom trenutku bacio loptu Džimi Hendriksu. Priča o Elisu je očigledno uključivala značajnu količinu psihodelika. Očigledno je da bi prevelika doza mogla da sabotira veštine sportista i da ih previše udalji od stvarnosti da bi dali svoj maksimum. Stoga, mnogi sportisti se, umesto toga, odlučuju za mikrodoziranje. Dr Džejms Fadiman, psiholog, autor i vodeći autoritet za mikrodoziranje psihodelicima, dobio je stotine anegdotskih izveštaja od pojedinaca koji su eksperimentisali sa subperceptivnim (mikro) dozama halucinogena, koji su svi ukazivali na unapređene i istančanije veštine tokom fizičkih aktivnosti.
MAGIČNE PEČURKE I BRAZILSKA DŽIU DŽICA
Mnoge anegdote sportista koji su koriristili psihodelike uključuju mikrodoziranje magičnim pečurakama pre treninga brazilske džiu džice. Mnogi je opisuju kao „ljudski šah“, i to je sport koji uključuje tehniku, izdržljivost, relativnu snagu i fokus. Svaki pojedinačni potez ima posebno dizajniran kontra-napad i odbranu, što znači da sportisti moraju da budu 3 koraka ispred svog protivnika u svakom trenutku, dok istovremeno sprečavaju da budu oboreni. Mnogi od njih su rekli da su im umerene doze magičnih pečuraka pomogle u poboljšanju fokusa, efikasnosti pokreta i kreativnosti tokom sparinga – još jedan jasan primer potencijalnog pozitivnog kognitivnog i fizičkog dejstva koje na nas imaju psihodelici.
PSIHODELICI I BORAČKE VEŠTINE
Tradicionalne borilačke veštine praktikuju simultano treniranje tela i uma. Biti u kontaktu sa univerzumom na duhovnom nivou, kao i imati pristup neiskorišćenoj energiji univerzuma, samo su neke od stvari koje tradicionalna učenja borilačkih veština imaju zajedničko sa psihodelicima. Za većinu ljudi, ovo bi bilo nespojivo, ali ne i za Kilindi Iji-a, instruktora borilačkih veština i istraživača sveta psihodelika. On je vodeći instruktor i tehnički savetnik Instituta za borilačke veštine „Tamerrian“ i čest govornik na psihodeličkim konferencijama koji je probio barijeru između psihodelika i borilačkih veština i danas širi svest o tome. Njegova fascinacija psihodelicima počela je kao potraga za dubljim razumevanjem borilačkih veština i njihovog porekla. Uprkos tome što je bio suočen sa nedostatkom pisanih i zvaničnih dokaza i informacija, na svom putu, Kilindi je uspeo da otkrije mnoge formule „tajnih napitaka“ koje su čuvali i koristili najpoznatiji majstori afričkih borilačkih veština. Ono što je otkrio je da je većina njih imalo jedan zajednički sastojak – magične pečurke, najčešće vrste Psilocibe semilanceata. Ono što su magične pečurke Kilindiju omogućile je da dosegne „različite psihodelične oblasti i hiperprostore“. Znanje koje dobija na svojim psihodeličnim putovanjima je uglavnom na neki način povezano sa borilačkim veštinama. Ovo nije iznenađujuće, jer većina korisnika psihodelika na svojim „magičnim putovanjima“ dobija pristup znanju koje ih najviše zanima, stoga sasvim je očekivano da su Kilindija njegovo interesovanje i ljubav prema borilačkim veštinama doveli do isith. Ukoliko vas perspektiva Kilindija Iji-a o borilačkim veštinama i psihodelicima intrigira, njegova predavanja možete pronaći na Jutjubu, a on takođe radi na svojoj knjizi „Ka organskoj singularnosti“.
MAGIČNE PEČURKE POTENCIJALNO MOGU DA UNAPREDE SPORTSKE PERFORMANSE
Nažalost, ova intrigantna tematika se trenutno svodi na lična iskustva, priče i anegdote sportista koji su eksperimentisali sa psihodelicima, i nema nikakvu težinu u pogledu sveobuhvatnognaučnog istraživanja, jer povezanost između psihodelika i fizičkih sposobnosti i sportskih, atletskih performansi ljudi i dalje nije zvanično ispitana. Međutim, svakako izgleda da sve više amaterskih i profesionalnih sportista počinje da eksperimentiše sa magičnim pečurkama i drugim psihodelicima, kako bi potencijalno poboljšali svoje fizičke performanse i sposobnosti. Da li ste jedni od njih? Nadamo se da će u skorijoj budućnosti i naučna zajednica rešiti da se pozabaviti ovim potencijalno revolucionarnim efektima psihodelika, kako bismo dobili više odgovora.