Sve manje zabranjen, a sve više demistifikovan i klinički ispitan, svet psihodelika više se ne vrti oko hipi kontrakulture, već više oko revolucionarnih medicinskih otkrića i svojih dubokih uticaja na ljudsku ličnost. Ono što je nekada bilo poptuno ilegalno i od čega se strahovalo usled brojnih neosnovanih predrasuda, uskoro bi moglo biti propisano i opšte prihvaćeno kao moćan i potentan lek. Vreme je da zaronimo dublje u tematiku psihodelika, njihove povezanosti sa mentalnim zdravljem i potencijalne legalne, transformativne terapeuske upotrebe.
KRATKA ISTORIJA I REVOLUCIONARNA SAVREMENA ISTRAŽIVANJA O MOĆI PSIHODELIKA
Psihodelici su veoma široka klasa jedinjenja koja prvenstveno utiču na ljudski mozak, što ih čini psihoakivnim supstancama. Od grčkih korena reči psiche (um) i delos (manifestiranje), ljudi su od davnina imali dugu i bogatu konekciju sa psihodelicima. Psihodelici postoje milenijumima, a različite kulture su ih vekovima koristile kao biljne lekove koji promovišu duhovne uvide. Savremeni negativan pogled na psihodelike kao na “ilegalnu drogu” u poslednjih nekoliko decenija je produkt prohibicije kao ere hladnog rata i reakcije generacijskog jaza na zahteve za društvenim promenama kao oblik socijalnog inženjeringa. Pre klasifikacije psihodelika i drugih supstanci kao ilegalnih, štetnih supstanci u zapadnom svetu, mnoge populacije su uživale u njima hiljadama godina. U stvari, arheološki i istorijski nalazi ukazuju na koevolucioni odnos između ljudi i ovih supstanci koje menjaju um. Pre nego što su postali ilegalni i ozloglašeni širom sveta, studije o psihodelicima su cvetale u periodu između 1950-ih i 1960-ih. Halucinogeni su davani hiljadama pacijenata, a naučnici objavljivali opsežna otkrića o njihovoj potencijalnoj upotrebi i povoljnim dejstvima. Nažalost, studije su zastale 1970. godine, nakon što je usvojen Zakon o kontrolisanim supstancama (CSA), koji je klasifikovao halucinogene kao ilegalne supstance koje imaju visok potencijal za zavisnost ili zloupotrebu, nakon čega je većina psihodelika postalo ilegalno. Iako su mnoge od ovih supstanci trenutno još uvek ilegalne u većini sveta, istraživanja su ponovo uzela zamaha i otkrila niz njihovih terapeutskih prednosti. Smatra se da, u kontrolisanom okruženju, halucinogeni zapravo mogu imati brojna terapeutska svojstva, da proizvode dugotrajne i primetne promene bihejvioralne i psihološke prirode, te da stoga pomoći u lečenju širokog spektra mentalnih stanja i poremećaja. Savremena psihoterapija ponovo otkriva vrednost brojnih psihodeličnih jedinjenja kada je u pitanju mentalno zdravlje, a sve veći broj kliničkih ispitivanja otkriva i dokazuje nešto što su drevni ljudi oduvek znali – psihodelici imaju ogromnu moć da nam promene život iz korena.
TERAPEUTSKA UPOTREBA PSIHODELIKA
Sve češća i prefinjenija moderna istraživanja su otkrila brojne mogućnosti u pogledu upotrebe psihodelika kao dela medicinsko-terapijskog procesa. Pored zdravstvenih prednosti u poglednu lečenja migrene, grupisanih glavobolja i nesanice, naučnici su otkrili da ljudi koji pate od problema sa mentalnim zdravljem poput depresije, anksioznosti, raznih oblika zavisnosti ili PTSP-om mogu imati koristi od kontrolisane halucinogene psihoterapije.
- Poremećaji u vezi sa raspoloženjem
Brojne savremene studije potvrđuju da halucinogeni zapravo mogu biti izuzetno korisni u lečenju depresije i anksioznosti. Jedno dvostruko slepo istraživanje iz 2016. otkrio je da terapije sa magičnim pečurkama dovode do značajnog olakšanja kod pacijenata koji pate od anksioznosti, depresije ili su podvrgnuti hemoterapiji, kao i da poboljšavaju kvalitet života, podstiču pozitivno razmišljanje i smanjuju strah od smrti. Šest meseci kasnije, oko 80% učesnika i dalje je pokazivalo znake poboljšanja – oni koji su odlučili da probaju psilocibin kako bi ublažili simptome anksioznosti i depresije prijavljuju osećanja ljubavi i blagostanja koja traju dugo nakon početnih dejstava psihodelika. Nakon dva klinička ispitivanja sprovedena u SAD na pacijentima obolelim od karcinoma, zaključeno je da su psihoaktivne magične pečurke u suštini pomogle pacijentima da steknu novu perspektivu o životu, na kraju im pomažući da se izbore sa poteškoćama suočavanja sa neposrednom smrću. Druge studije Univerziteta u Njujorku i Univerziteta Džons Hopkins takođe su zaključile da samo jedna doza psilocibinskih pečuraka dovodi do značajnog smanjenja anksioznosti i depresije. Medicinski stručnjaci su priznali da su u početku bili skeptični, ali su na kraju, nakon brojnih studija i istih obećavajućih rezultata, otkriči da psihodelici zaista mogu biti od velike pomoći u suočavanju sa depresijom, anskioznošću i sličnim mentalnim poteškoćama – zverima koje je tradicionalnim metodama lečenja teško ukrotiti.
- Zavisnost od alkohola i drugih supstanci
Brojne studije su takođe pružile dokaze da psihodelici mogu pomoći u procesu oporavka ljudima koji pate od problema zavisnosti i zloupotrebe supstanci. Psilocin – aktivni alkaloid u magičnim pečurkama, naširoko se proučava kako bi pomogao ljudima koji pate od raznih zavisnosti. Studije ukazuju na to da terapija uz pomoć psilocibina smanjuje želju za alkoholom i drugim supstancama koje izazivaju zavisnost, i podržava pojačanu apstinenciju. Jedna studija ovo je potvrdila i na primeru zavisnosti od pušenja, o kojoj više možete pročitati ovde. Neka rana istraživanja su takođe pokazala da i LSD može pomoći u oporavku od zavisnosti. Zašto? Tradicionalni tretmani za lečenje zavisnosti su veoma površni i deluju tako što leče simptome zavisnosti i odvikavanja od supstanci, koje ne čini ništa da bi korenski promenilo razmišljanje koje dovodi do zavisnosti. Psilocin i druge psihoaktivne supstance su, međutim, drugačije – mogu ponuditi novi pristup lečenju zavisnosti baveći se problemom u njegovoj srži, jer je, pod uticajem psilocina, ljudski mozak u stanju da uspostavi nove veze između različitih regiona koji inače ne komuniciraju, što pomaže da se izbrišu ili promene obrasci moždane aktivnosti koji izazivaju zavisnost. Čineći to, psihodelii bi mogli da ponude mnogo sveobuhvatniji pristup lečenju zavisnosti od pukog bavljenja simptomima povlačenja, te zaista “resetovati” mozak zavisnika.
- Posttraumatski stresni poremećaj (PTSP)
Studije su takođe pokazale da terapeutski tretmani zasnovani na MDMA mogu igrati ulogu u lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja (PTSP), pogotovo težih oblika koji ne reaguju na druge oblike lečenja. MDMA je najpoznatija kao aktivni sastojak ekstazija, međutim, ima halucinogena svojstva za koja se pokazalo da su korisni u lečenju teškog PTSP-a. Studije su pokazale da je terapija zasnovana na MDMA efikasna u dugoročnom lečenju posttraumatskog stresnog poremećaja – oko 54% učesnika više ne pokazuje simptome nakon tretmana, dok samo 23% učesnika u kontrolnoj grupi više ne ispunjava dijagnostičke kriterijume nakon nekog vremena. Stoga, čini se da su ove prednosti dugoročne, sa čak 68% posto onih koji više nemaju dijagnostičke simptome ni nakon nakon godinu dana od lečenja terapijom potpomognutom MDMA.
KAKO PSIHEDELICI MOGU POMOĆI U BORBI ZA MENTALNO ZDRAVLJE?
Kako psihodelici utiču na ljudski mozak u velikoj meri zavisi od supstance i njenih aktivnih sastojaka, kao i od mentalnog stanja i okruženja osobe koja ih koristi. Osim toga, svi oni funkcionišu na prilično sličan način. Kod ljudi koji pate od mentalnih poremećaja, bilo da se radi o depresiji, anksioznosti ili zavisnosti, njihov mozak je zarobljen u određenom obrascu razmišljanja. Ovo ponavljanje pokreće frontalni korteks, koji je u suštini kontrolni centar mozga. Svi halucinogeni ometaju ovaj proces vezivajući se za serotoninske receptore i praveći nove neuronske mreže, pomažući na taj način delovima mozga koji inače nikada ne bi bili u kontaktu da se povežu i “komuniciraju”, te oslobađaju pacijente od načina razmišljanja koji ih je toliko dugo ograničavao dajući im nove uvide i perspektive. Iako još uvek kontroverzno, prema sve većem broju istraživanja i otkrića medicinskih stručnjaka, psihodelični efekti halucinogena mogu pomoći pacijentima da dođu do korena svog problema i iskuse duboka terapeutska otkrića, do kojih bi im obično trebali meseci ili ćak godine da dođu, ako bi ikada u tome i uspeli. Ove implikacije su obećavajuće, s obzirom na to da supstance poput psilocibina ne izazivaju fizičku zavisnost i mogu pomoći pacijentima da otvore oči za nove načine života i razmišljanja. Psihodelici imaju potencijal da izazovu ozbiljne, korenske mentalne, emotivne i duhovne posledice na pojedinca, stoga njhova dejstva mogu uključivati trajne i dugotrajne promene ličnosti i kognitivnih funkcija. Kako psilocibin, THC i druge psihoaktivne supstance zapravo postižu ove rezultate još uvek je nekim delom pod velom misterije i ovo su tačke koje istraživači i dalje pokušavaju da povežu. Oni razumeju kako psihodelici reaguju na naš mozak – ono što još uvek ne razumeju u potpunosti je povezanost između hemijskih reakcija koje se dešavaju i toga kako one zapravo utiču na ljudsku svest, koja je i dalje najveća misterija u univerzumu. U svakom slučaju, nadamo se da će nam sve veći broj studija koje se pokreću na ovu temu, dati odgovor i na ova pitanja u budućnosti, kako bismo maksimalno iskoristili potencijal psihodelika.
VRATA ZA ISTRAŽIVANJE PSIHODELIKA U MEDICINSKE I TRERAPEUTSKE SVRHE SE POLAKO OTVARAJU
Decenije zabrane i stigmatizacije otežale su i usporile proučavanje i razumevanje psihodeličnih supstanci i njihovih brojnih potencijalnih dejstava. Srećom, stigma se polako menja, kao i zakoni, otvarajući novi put za razumevanje ovih moćnih supstanci, njihovih mehanizama delovanja i, što je najvažnije, njihovog potencijala kao revolucionarnih lekova.
- U septembru 2019, Univerzitet Džons Hopkins najavio je pokretanje svog Centra za istraživanje psihodelika i svesti. Ovaj centar, koji je od donatora dobio 17 miliona dolara, biće posvećen istraživanju jedinjenja kao što su psilocin i LSD za razne mentalne poremećaje, uključujući depresiju, zavisnost i još mnogo toga.
- 2019. godine, Administracija za hranu i lekove (FDA) nazvala je terapiju uz pomoć psilocibina „revolucionarnom“. Ova oznaka je dizajnirana da ubrza razvoj i ispitivanje supstanci poput psihodelika za koje su preliminarna klinička ispitivanja pokazala da leče ozbiljna mentalna i zdravstvena stanja. Trenutno su u toku klinička ispitivanja upotrebe LSD-a i psilocibina u okviru tretmana za lečenje zavisnosti od alkohola, anksioznost i depresiju.
- Psilocibin nije jedini psihodelik koji se trenutno istražuje kao rešenje za mentalno zdravlje. U stvari, broj privatnih kompanija koje promovišu potencijalne prednosti halucinogena je u porastu. Na primer, kanadski ogranak MAPS-a (Multidisciplinarnog udruženja za psihodelične studije) je trenutno u toku sprovođenja kliničkog ispitivanja faze 3, koje istražuje upotrebu MDMA kao potencijalnog tretmana za posttraumatski stresni poremećaj.
- Kanada je jedna od zemalja pionira, koja postaje sve otvorenija za ispitivanje psihodelika u medicinske svrhe. Mindset Pharma je kompanija sa sedištem u Torontu koja trenutno stvara biblioteku intelektualnih svojstava halucinogenih jedinjenja, namenjena fokusirnaju na hronična neuropsihijatrijska stanja. Novamind (Toronto) bavi se obezbeđivanjem pristupa legalno odobrenim halucinogenim terapijama i u procesu je razvoja troslojne poslovne strategije kroz mrežu terapijskih praksi potpomognutih halucinogenima i svoje odeljenje za naučno istraživanje istih. Psyched Wellness kompanija je nedavno najavila pokretanje pred-kliničkih ispitivanja legalne psihoaktivne pečurke Amanita Muscaria, fokusiranih na istraživanje maksimalne tolerisane doze pečuraka u pogledu lečenja psihijatrijskih stanja. PharmaTher ispituje traumatske povrede mozga i moždane udare, kao i prijavu patenta o upotrebi psilocibina za niz različitih zdravstvenih stanja.
Naravno, ovo nije sve – sve više zemalja, korporacija i članova medicinske i naučne zajednice širom sveta počinju da pridaju davno potrebnu pažnju psihodelicima i širokom spektru njihovih pozitivnih dejstava na ljudsko telo i um. Zakoni takođe sve više počinju da se preispituju, kako bi se na taj način omogućilo više prostora za sprovođenje ovih revoluciionarnih istraživanjima i korišćenje transformativne moći psihodelika na pravi način.
REČ OPREZA
Nikada ne pokušavajte sami da lečite mentalne poteškoće, probleme ili oboljenja psihodelicima. U kliničkim uslovima, pacijentima se daje određena, čista doza, nadgledaju se tokom psihodeličnog iskustva i dobijaju stručnu pomoć od terapeuta kroz čitav proecs kako bi uspešno integrisali iskustvo. Iako korisni za određene oblasti, pokazalo se da psihodelici mogu pogoršati stanja poput šizofrenije i paranoje, te dovesti do maničnih i psihotičnih epizoda, stoga se ljudima sa psihoaktivnim poremećajima preporučuje da ih zaobilaze u širokom luku! Takođe je važno napomenuti da, iako je psihodelična terapija pokazala da može biti od pomoći u lečenju brojnih stanja, istraživači još uvek istražuju tačne mehanizme njihovog delovanja. Dalja istraživanja će omogućiti naučnicima da otkriju koji lekovi su najkorisniji za određena stanja, koje doze treba koristiti i kada takve tretmane treba izbegavati. Stoga, ne pokušavajte da tretirate svoje probleme sa mentalnim zdravljem psihodelicima na svoju ruku – potražite stručnu pomoć, radi sopstvbene bezbednosti.
PSIHODELICI KAO LEK BUDUĆNOSTI
Magične pečurke i njihovi psihodelični, halucinogeni srodnici nisu samo za dobar provod subotom uveče – oni imaju ozbiljan potencijal da nam pomognu da razumemo kako ljudski um funkcioniše, te da se efikasnije borimo protiv mentalnih i duševnih bolesti koje nas muče vekovima. Implikacije upotrebe psilocibina i drugih psihoaktivnih supstanci u borbi za ljudsko mentalno i duševno zdravlje su zapanjujuće i obećavajuće. Pacijenti više neće morati da budu saterani u ćošak da uzimaju potencijalno štetne farmaceutske lekove u svojim pokušajima da reše problem koji u potpunosti ni ne razumemo. Pored anksioznosti i depresije, oni imaju potencijal da leče PTSP, opsesivno kompulzivne poremećaje i poremećaje zavisnosti, pa čak i poremećaje u ishrani poput bulimije i druge zdravstvene probleme. Zastarele zabranjujuće zakone treba preispitati u svetlu saosećanja umesto da se tvrdoglavo pridržavaju zastarele paranoje. Dalja istraživanja na ovu temu koja nas očekuju mogla bi u potpunosti da promene način na koji gledamo na psihologiju i lečenje psiholoških poremećaja u budućnosti. Držimo palčeve!