Albert Hofman, poznat i kao „otac LSD-a“, bio je švajcarski hemičar najpoznatiji po svojim otkrićima u svetu halucinogena. Albert Hofman je posebno poznat po svom otkriću dietilamida lizerginske kiseline (LSD-a), ali je ujedno bio i prva osoba koja je izolovala čuvena aktivna jedinjenja u psihodeličnim magičnim pečurkama kojima možemo da se zahvalimo za njihove čarobna psihoaktivna dejstva, koje je nazvao psilocibin i psilocin. Napisao je mnoštvo knjiga i objavio preko 100 članaka o svojim otkrićima o LSD-u. 2007. godine, bio je proglašen za jednog od 100 najvećih živih genija, samo zato što se bavio onim što je oduvek smatrao svojim pozivom. Kao što je i sam Albert jednom prilikom rekao: „Nisam izabrao LSD. LSD me je pronašao i pozvao“. Saznajte više o fascinantnom životu, radu, delu i umu ovog cenjenog hemičara kojem se možemo zahvaliti na mnogo toga, i tome kako je sasvim slučajno otkrio čarobna psihodelična dejstva LSD-a.
HEMIČAR KOJI JE PROMENIO SVET: KO JE ALBERT HOFMAN?
Hofman je bio prvorođeno dete porodice sa nižim primanjima iz Badena u Švajcarskoj. Uprkos ograničenim finansijskim mogućnostima njegove najuže porodice, njegov kum je bio spreman da se pobrine za to da Hofman završi fakultet. Sa samo 20 godina, Hofman se upisao na Univerzitet u Cirihu i počeo da radi na svojoj diplomi hemičara, koju je primio 3 godine kasnije. Njegov glavni fokus bila je hemija biljaka i životinja, a doktorirao je na osnovu istraživanja koje je sproveo o uobičajenoj supstanci koja se nalazi u organizmima životinja, hitinu. Nastavio je da se bavi ovom tematikom i čitavog života radio je kao hemičar. „Odlučiti se za ovu karijeru nije mi bilo lako. Već sam polagao maturski ispit iz latinskog i stoga je karijera u humanističkim naukama bila najistaknutija i u prvom planu“, rekao je Hofman na konferenciji World of Consciousness u Nemačkoj. „Štaviše, umetnička karijera mi je bila primamljiva. Na kraju, međutim, problem teorijskog znanja me je naveo da studiram hemiju, što je bilo veliko iznenađenje za sve koji su me poznavali. Mistična iskustva u detinjstvu, u kojima se priroda menjala na magične načine, probudila su u meni pitanja o suštini spoljašnjeg, materijalnog sveta, a hemija je bila naučna oblast koja bi mogla da mi omogući uvid u to“, objasnio je Albert.
KAKO JE ALBERT HOFMAN SLUČAJNO OTKRIO PSIHOAKTIVNA DEJSTVA LSD-A
Albert Hofman je počeo da radi u „Sandoz“ laboratorijama davnih 1930-ih, gde je počeo da proučava hemijsku strukturu ergota – gljive koja uzgaja ječam, raž i druge biljke. Tokom svog istraživanja, Hofman je uspeo da identifikuje lizerginsku kiselinu kao primarno aktivno jedinjenje ergot gljive. Svoju prvu seriju LSD-a sintetizovao je 1938. dok je proučavao derivate lizerginske kiseline. On ga je nazvao LSD-25, a njegove namere su bile da se on koristi kao stimulans za sporije respiratorne i cirkulatorne sisteme, jer je njegova hemijska struktura bila slična dietilamidu nikotinske kiseline – analeptiku tog vremena. Međutim, nakon što su preliminarne studije pokazale da je neefikasan u tom pogledu, rad na LSD-25 je odložen. Tek nakon pet godina, Hofman se ponovo vratio svom izumu. Njegovo otkriće dubokog psihoaktivnog dejstva ove, tada novootkrivene supstance, bila je jedna od najpoznatijih i najvažnijih slučajnih „nezgoda“ u istoriji nauke. 1943. godine, Hofman je shvatio da LSD možda ima neka jedinstvena svojstva, te je ponovo pogledao svoj prethodni rad i sintetizovao novu seriju. Dok je radio na njoj, uronjen u složen proces sinteze, Hofmanu se kapljica LSD-a slučajno rastvorila na otkrivenoj koži. Nije mnogo razmišljao o tome, jer jedva da bilo koja psihoaktivna supstanca deluje u tako malim dozama. Kasnije tog dana, međutim, otkrio je da ga je „pogodio nemir, u kombinaciji sa vrtoglavicom“ Napisao je veoma neobično pismo svom nadzorniku. „Bio sam primoran da prekinem rad u laboratoriji sredinom popodneva i odem kući, jer sam osećao izuzetan nemir, u kombinaciji sa laganom vrtoglavicom“, napisao je Hofman. „Kod kuće sam legao i utonuo u ne-neprijatno stanje nalik intoksikaciji, koje karakteriše izuzetno stimulisana mašta. U ovom stanju nalik snu zapazio sam neprekidan tok fantastičnih slika, izvanrednih oblika sa intenzivnom, kaleidoskopskom igrom boja. Posle nekih dva sata ovo stanje je nestalo”. Ovo je bio istorijski momenat kada je Alfred Hofman sasvim slučajno, ali na sreću čitavog sveta, otkrio fascinantna psihodelična dejstva LSD-a.
DUBLJE ZARANJANJE U ČAROBNA DEJSTVA LSD-A
Tri dana kasnije, 19. aprila 1943. godine, ALbert je odlučio da konzumira, kako je pretpostavio, malu, graničnu dozu ovog jedinjenja kako bi dalje testirao efekte LSD-a. Uzeo je 250 mikograma, što je sada poznato kao visoka doza, otprilike deset puta veća od praga delotvornosti. U roku od sat vremena, Hofman je otkrio da je njegova percepcija sveta snažno izmenjena. Zamolio je svog laboratorijskog asistenta da ga otprati kući — biciklom. Vozeći bicikl kroz švajcarski krajolik, Hofman je bio šokiran kada je primetio da se „sve u mom vidnom polju pokolebalo i izobličilo kao da to gledam u zakrivljenom ogledalu“. Dok je stigao kući, Hofman je smatrao da su efekti ove i dalje neistražene dovoljno alarmantni da je mudro da pozove lekara. Međutim, lekar nije otkrio nikakve abnormalne ili problematične fizičke simptome osim proširenih zenica, a Hofman je tada, umiren ovim saznanjem, počeo da uživa u čarobnim dejstvima LSD-a, diveći se bojama i igrarijama kaleidoskopskih oblika i šara iza njegovih zatvorenih očiju. Hofman se sledećeg jutra probudio „osvežen, bistre glave“ i sa „osećajem blagostanja i obnovljenog života“. „Doručak je bio ukusan i pružio mi je izuzetno zadovoljstvo… Svet je bio tek stvoren“, kako je to lično opisao. Hofman je bio zaprepašćen, jer nije postojala nijedna druga poznata supstanca koja bi izazvala tako duboke psihičke efekte u tako ekstremno malim dozama. Do dana današnjeg, LSD se smatra jednim od najmoćnijih halucinogenih supstanci poznatih medicinskoj nauci, i, kao što je Hofman davno shvatio, on je praktično jedinstven po svojoj sposobnosti da izazove „dramatične promene u ljudskoj svesti“.
HOFMANOV UTICAJ I DOPRINOS SVETU HALUCINOGENA
Do kraja svog života, Hofman je nastavio redovno da uzima male doze LSD-a. Nazvao ga je „svetom supstancom“ i „lekom za dušu“. Verovao je da se može koristiti kao meditativno sredstvo da se doživi mnogo dublji nivo svesti. Pre nego što je postao ilegalan u većini zemalja, LSD se smatrao potencijalnim lekom za šizofreniju. CIA (Centralna obaveštajna agencija Sjedinjenih Američkih Država) takođe ga je proučavala kao potencijalnu supstancu za kontrolu uma, a britanska vlada ga je pozdravila kao „drogu istine,“ koja je korisnike učinila nesvesno iskrenima dok su bili pod uticajem LSD-a. Tokom intervjua pre svog stotog rođendana, Hofman je izrazio svoju frustraciju zbog činjenice da je LSD sada zabranjen širom sveta. „Deset godina se veoma uspešno koristio u psihoanalizi“, prokomentarisao je on. „Zloupotrebljen je od strane hipi kontrakulture 1960-ih, a zatim nepravedno kritikovan od strane tadašnjeg političkog režima“. Albert je takođe naglasio da ga treba koristiti samo u manjim dozama zbog snažnog psihodeličnog dejstva. Srećom, Albertov rad inspirisao je naučnu zajednicu i ponovo zaživeo u decembru 2007. godine, kada je švajcarska vlada ovlastila psihoterapeuta Petera Gasera da sprovodi eksperimente koristeći LSD na pacijentima koji su bili na terapiji jer su bolovali od terminalnog karcinoma ili neke druge bolesti u kasnoj fazi. Njegova otkića poklapala su se sa Hofmanovim, i bili su prva studija LSD-a na ljudima u poslednjih 35 godina. Multidisciplinarno udruženje psihodeličkih studija (MAPS) nastavilo je Hofmanove, a potom i Gaserove studije o LSD-u. Na svim studijama koje se danas, polako ali sigurno sprovode o ovoj fascinantnoj psihoaktivnoj supstanci, možemo zahvaliti ovom hemičaru otvorenog uma.
OTAC LSD-A: ČOVEK KOJI JE ZAUVEK PROMENIO SVET
Jedan od izuzetnih aspekata Hofmanove priče je koliko je bila odvojena, i vremenski i kulturološki, od konteksta 1960-ih, sa kojim se LSD često povezuje danas. Ovo kašnjenje između naučne identifikacije i popularnog usvajanja supstance je uobičajena priča. Ljubitelji „Breaking Bad“ serije možda će biti iznenađeni kada saznaju, na primer, da je metamfetamin zapravo otkiće iz devetnaestog veka – sintetizovao ga je japanski naučnik Nagai Nagajoši 1893. godine, ali nije bio u širokoj upotrebi sve do Drugog svetskog rata i nije uspeo da se probije u popularnu (i uličnu) kulturu kao rekreativna supstanca koju mnogi danas zloupotrebljavaju sve do poslednjih decenija. Slično tome, LSD je došao na svet 1930-ih zahvaljujući Albertu Hofmanu, ali njegovi izuzetni i veoma moćni efekti nisu bili ni primećeni sve do 1940-ih, a tek u posleratnoj eri je počeo da se pojavljuje u medicinskim studijama, i dostiže popularnost među ljudima tokom hipi ere. Albert Hofman je preminuo od srčanog udara 2008. godine u svom domu u Švajcarskoj, okružen sa svoje četvoro dece i gomilom unučadi. Imao je čak 102 godine, i srećom, uspeo je da vidi da je njegov rad nastavio da živi. Hofmanovo otkriće ostavilo je duboko nasleđe, kako na društvenu, tako i naučnu zajednicu – veliki deo našeg razumevanja čarobnog sveta psihodelika i halucinogena poslednjih pet decenija oblikovan je uticajem LSD-a. Kao što to obično biva, trebalo je dosta vremena da čarobni duh konačno izađe iz svoje boce. Ali, kada se to konačno dogodilo, svet se zauvek promenio, zahvaljujući srećnom spletu okolnosti, a zatim i upornosti „oca LSD-a“, Alberta Hofmana.