Ljudska genijalnost dovela je do sinteze i otkrića mnogih psihodeličnih supstanci. Ali, majka priroda nas je u ovom domenu definitivno pobedila – i preduhitrila. Psihodelični molekuli se zapravo mogu naći u mnogim oblicima života, na skoro svim kontinentima, između ostalog, i u čuvenim “magičnim pečurkama”.
O njima se godinama vodi zanimljiva debata i polemika, ali koliko zapravo znate o njima?
Šta su magične pečurke? Kako funkcionišu i odakle potiču? Zbog čega su “magične”?
U nastavku, pronađite odgovor na sve intrige, nedoumice i pitanja koja ste ikada imali o ovom čarobnom plodu prirode sa magičnim, halucinogenim dejstvima.
Šta su zapravo magične pečurke?
Magične pečurke, poznate i kao „čarobne pečurke“, “halucinogene pečurke”, ili “psihodelične gljive” su vrsta divljih pečuraka koje se nalaze u prirodi, a koje ljudi konzumiraju zbog njihovih “magičnih”, halucinogenih dejstava.
Interesovanje za kultivisanje i kozumiranje magičnih pečuraka nastalo je zahvaljujući psilocibinu – snažnom i dobro poznatom halucinogenu, koji magične pečurke sadrže. On pripada grupi opijata poznatih kao psihodelici. Kako?
Psilocibin se u telu razgrađuje i pretvara u psilocin, hemikaliju sa psihoaktivnim svojstvima, koja izaziva promene u percepciji, raspoloženju i razmišljanju.
Kako su nastale i odakle potiču magične pečurke?
Magične pečurke potiču odakle i mi – iz prirode, i obuhvataju mnoge različite vrste pečuraka sa psihodeličnim svojstvima koje rastu širom sveta, od neobičnih livada Engleske, sve do savana u Africi.
Ove halucinogene pečurke/gljive nisu novo otkriće modernog doba – one se zapravo koriste već hiljadama godina. Iako se danas o njima vodi raznolika polemika, magične pečurke, kao i neki drugi organski (prirodni) halucinogeni poput marihuane (kanabisa), ajahuaske ili San Pedro kaktusa, poznate su kao tradicionalna namirnica u određenim kulturama širom sveta, kao što su Meksiko, Južna Amerika i Evropa, mnogo pre nego što je ovu psihoaktivnu komponentu pečuraka zvanično izolovao dr Albert Hofman, 1958. godine.
Magične pečurke su korišćene hiljadama godina unazad za duhovnu i medicinsku upotrebu među starosedeocima Amerike i Evrope – one imaju dugu istoriju povezivanja sa duhovnim iskustvima i samootkrićem.
Mnogi veruju da su prirodni lekovi kao što su magične pečurke i druge biljke sa sličnim dejstvima svete biljke koje omogućavaju ljudima da postignu superiorna duhovna stanja.
Neki ljudi čak pretpostavljaju da su magične pečurke svojim svojstvima doprinele brzom širenju i ekspanziji ljudskog mozga tokom i dalje neobjašnjenog, naglog evolucionog “skoka” od hominida, do ljudi kakvi smo danas – homosapiensa.
To je i dalje neispitana teorija, ali definitivno veoma intrigantna.
Kako se magične pečurke odnosno haluciogene / psihodelične gljive konzumiraju?
Postoji više načina konzumacije magičnih pečuraka, odnosno psihodeličnih gljiva. Magične pečurke se mogu jesti sveže, a najčešće se i konzumiraju na taj način – direktno.
Mogu se i kuvati, dok ih neki konzumiraju tako što od njih pravi piće, poput čaja od magičnih pečuraka ili ih mešaju sa hranom. Međutim, njihov ukus se razlikuje od običnih pečuraka i gljiva koje se koriste u kuvanju.
Ove haluciogene gljive odnosno čarobne/magične pečurke imaju jak, zemljani ukus i gumenu teksturu. Osušene magične pečurke se takođe jedu, ali ponekad (retko) i puše.
Psilocibin – halucinogen koji je zadužen za “magično” svojstvo ovih pečuraka takođe se može naći u tečnom obliku, napravljen ekstrakcijom psilocibina iz pečurke, što omogućava potrošačima da konzumiraju ovu supstancu u kojem god obliku žele.
U čemu se krije “magija” magičnih pečuraka?
Različite vrste magičnih pečuraka sadrže različite nivoe psilocibina.
Kada se konzumiraju i uđu u telo, hemijski proces defosforilacije pretvara psilocibin u aktivni molekul psilocin. Psilocin zatim ulazi u krvotok i tu se zadržava 5-6 sati, pre nego što njegovi halucinogeni efekti počnu da nestaju.
Psilocibin se smatra relativno bezbednim i netoksičnim.
Kako on stvara “magično” dejstvo?
Magične pečurke su halucinogene, što znači da mogu izazvati da vidite, čujete i osetite senzacije koje izgledaju stvarne, ali nisu, ili možda jesu (mada je relativno šta je stvarno stvarno jer sve što mi vidimo, u svakom trenutku je stvarno za nas).
Psilobicin proizvodi psihodelične nuspojave svojim vezivanjem za receptore serotonina u mozgu i sprečavanjem ponovnog preuzimanja serotonina.
Ovaj čarobni i magični molekul aktivira regije mozga koje se inače aktiviraju kada sanjamo, izazivajući efekte i dejstva kao što su promene u percepciji, sinestezija (neurološki fenomen u kom se čula ujedinjuju i prepliću), promene u emocionalnom stanju, razmišljanju i percepciji vremena.
Zaista čarobno i magično, zar ne?
Međutim, iskustva ljudi nakon konzumiranja magičnih gljiva su različita. Efekti magičnih pečuraka su veoma promenljivi, jer na njih utiču mnogi faktori poput konzumirane doze, starosti, težine, ličnosti i emocionalnog stanja osobe, kao i samog okruženja tokom iskustva.
Šta kaže nauka za ove psihodelične gljive?
Istraživanja mnogih halucinogena, uključujući psilocibin – glavni sastojak magičnih pečuraka, su nažalost veoma ograničena.
Uprkos tome što je konzumiranje magičnih pečuraka i drugih psihodelika nezakonito u većini država sveta, jedna anketa sprovedena o upotrebi ovih supstanci sugerisala da je između 2009. i 2015. godine oko 8,5% ljudi koristilo psilocibin u nekom trenutku.
Međutim, zbog njihovog fascinantnog dejstva, sve više lekara i istraživača se zalaže za reklasifikaciju psilocibina, što bi omogućilo upotrebu magičnih pečuraka u medicinske svhre i proširilo mogućnost njihovog istraživanja. Mikrodoziranje magičnih pečuraka je sve popularnije.
Do sada su istraživane mnoge prednosti magičnih pečuraka, između ostalog, u lečenju depresije, migrena, alchajmera, post-traumatskog stresnog poremaćaja i drugih stanja. Ipak, takođe postoji i mnogo strahova i predrasuda koji okružuju konzumiranje magičnih pečuraka.
Psilocibin, glavni sastojak ovih čarobnih gljiva, ne izaziva hemijsku zavisnost, uprkos brojnim mitovima, osim toga što njegova stalna ili redovna upotreba može dovesti do povećanja tolerancije.
Postoje slučajevi u kojima su korisnici doživljavali neželjene psihološke efekte nakon upotrebe, poput neke vrste privremene depresije, ali su oni veoma retki i uglavnom povezani sa zloupotrebom ili nepravilnim korišćenjem ove supstance.
Međutim, veća je verovatnoća da će ljudi sa već postojećim mentalnim zdravstvenim problemima ili poremećajima doživeti neželjene efekte usled distorcije svesti, stoga se njima konzumacija magičnih perčuraka ne preporučuje.
U umerenim količinama, dobrom društvu i s oprezom, magične pečurke mogu predstavljati jedno zaista prirodno, “magično” iskustvo koje vredi istražiti ukoliko radite na sebi.